problem ovdje je shto je nemoguce naci kesten pire.
morala bih da kuvam kestenje i pravim ga sama, shto zbog nedostatka vremena nema izgleda da ce se desiti...mozda, kupim kestenje, u tom sluchaju ne vjerujem da ce doci do pirea, osim u mom stomaku :)))
mislim pronalazila sam tokom godina, obichno u nashim malim prodavnicama ili poljskim zabachenim na koje sluchajno nabasam, konzrvirani kesten pire.
priznajem kriva sam za placanje besmisenih cijena za te konzervice ali mi ne bi bilo zao da je ijedna sadrzala chestiti kesten pire.
potamnjele, oksidirane mase, razvodnjene, natopljene rumom, shecerom i ko zna kakvim zachinima pride, ni izdaleka nisu imale veze sa kestenom, osim po slichici sa omota konzerve....
portugalski, francuski, shpanski, poljski....
eh a kakab je kesten pire pravio agrokomerc iz krajine, samo mogu da se sjecam.
ovi sjeveroamerikenjci pojma nemaju shta je kesten, za njih je i orah mislena imenica osim ako nije ona neka bljutava podvrsta.
hm, ni ovde nije lako naci kesten pire. ima neki ledo, al je uzasno aromatizovan, al ima nesto sto se zove kap po kap(valjda) i ima pravi, mleveni kesten, s malo secera, zamrznut bez konzervansa.
